Evolucija jezika i razvoj pisma: Od hijeroglifa do emodžija

Da li znaš da su prvo nastali emodžiji, a zatim alfabetsko pismo? 😜 Nakon što je razvio potrebu da svoje misli i razmenjene informacije zabeleži, čovek se prvo koristio piktografskim odnosno slikovnim pismom i ono je i jedno od najstarijih pisama. Pošto ti simboli zapravo nisu bili emodžiji kakve danas poznajemo, Bananica želi da ti ispriča sve o evoluciji jezika, razvoja pisma i toga kako smo od piktografskog pisma došli do globalne upotrebe emodžija!

Razvoj pisma

Razvoj jezika i pisma je tekao uporedo sa razvojem civilizacije i bio je uslovljen raznim društvenim i istorijskim okolnostima. Ovo uopšte ne čudi, s obzirom na to da smo i danas svedoci globalizacije u jeziku, korišćenju slengova i skraćenica koji potiču i šire se intenzivnom upotrebom digitalnih mreža. Nakon što je stekao sposobnost govora, čoveku se javila potreba da neke informacije i zabeleži, pismeno iskaže. Nastanak pisma je izuzezno značajna faza u razvoju jezika koja se vezuje i za sam početak ljudske civilizacije. Zgrabite svoju omiljenu Bananicu, i hajde da kratko bacimo pogled na najstarija pisma:

SLIKOVITO (piktografsko) pismo – jedno je od najstarijih pisama koje su koristili naši preci u starijem kamenom dobu (paleolitu). Ono se sastoji od niza jednostavnih sličica koje su se mogle tumačiti na više načina što je ujedno predstavljalo i najveći nedostatak ovog pisma.
POJMOVNO (ideografsko) pismo – S obzirom na to da slikovno pismo nije bilo dovoljno precizno, crtežima su počeli da dodaju simbole kojima su bliže objašnjavali određeni predmet ili pojavu. Ideografsko pismo su i hijeroglifi, pismo starih Egipćana
SLOGOVNO (silabičko) pismo u kom slogovi predstavljaju simbole.
GLASOVNO (alfabetsko) pismo – pismo koje je poslužilo kao osnova za mnoga kasnija pisma. Veruje se da su Feničani sačinili prvo značajnije fonetsko pismo koje se razlikovalo od prethodnih jer se sastojalo od dvadesetak različitih slova. Prednost ovog pisma je bila ta što se moglo koristiti na različitim jezicima, i uskoro je veliki broj trgovaca naučio i koristio baš ovo pismo. Tako je i prešlo preko Mediterana i došlo do Grčke i Španije.

Kada je pismo stiglo do njih, Grci su modifikovali ovo feničansko pismo dodavši mu vokale, a reč alfabet i dolazi od prvih slova novog grčkog pisma – alfe i bete. Nakon ovoga, nastajale su brojne varijante ovog pisma, a jedna od njih razvijala se uporedo sa rastom velikog Rimskog carstva čineći latinski alfabet koji je postao osnova za mnoge današnje abecede kao što su one koje se koriste u engleskom, španskom, francuskom i mnogim drugim jezicima.

Da li znate kako je nastalo prvo pismo kod nas?

Kako bismo došli do samih korena pismenosti na našim prostorima, moramo se vratiti u davnu 862. godinu p.n.e. To je period kada su braća iz Soluna, Ćirilo i Metodije po nalogu kneza Rastislava bila poslata među Slovene sa ciljem da propovedaju hiršćanstvo na slovenskom jeziku. Nedugo zatim, 863. godine p.n.e. Nastaje prvo slovensko pismo kada Ćirilo sastavlja glagoljicu čime i omogućava razvoj pismenosti na našim prostorima.

Evolucija emodžija

U digitalnom dobu, emodžiji su postali neizostavan deo svakodnevne komunikacije. Oni su postali neki oblik našeg piktografskog ili vizuelnog pisma, dodajući novu dimenziju komunikaciji. Iako nisu tradicionalna abeceda, emodžiji sažeto i na univerzalan način prenose emocije što im je omogućilo da brzo probiju sve jezičke barijere i postanu neki tip univerzalnog sporazumevanja najviše među mladima.

Evolucijom alfabeta vidimo neraskidivu vezu između kultura i civilizacija kroz istoriju, shvatajući koliko je ljudska želja za komunikacijom i izražavanjem ideja pismeno od davnina velika.

Pridruži se Bananicinim avanturama i podeli sa njom svoje misli i omiljene emodžije u komentarima na Bananicinoj stranici! ❤️